Classis Mammalia - Sisari - seminarski
Vrsta: Seminarski | Broj strana: 10 | Nivo: Fakultet za bio farming

Classis Mammalia
Sisari poseduju niz adaptacija koje im omogucavaju veoma uspesno prilagodjavanje kopnenom nacinu zivota, mada su neki akvatitne zivotinje (npr. delfin, kit). Pripadnici klase Mammalia imaju neke morfoloske karakteristike koje postoje samo kod njih - pre svega mlecne zlezde koje su dobro razvijene samo kod zenki i po kojima citava klasa dobila naziv. Za njih je takodje karakteristicno prisustvo znojnih i lojnih zlezda. Jedna od najupadljivijih osobina sisara predstavlja i dlakavi telesni pokrivac. Veoma znacajna odlika koja postoji samo kod sisara je heterodontizam - visoka diferenciranost zuba koja omogucuje "podelu rada". Zubi su podeljeni u sledece grupe: sekutici (incisivi), ocnjaci (canini), prekutnjaci (praemolares) i kutnjaci (molares). Ovakvo diferenciranje zubnog sistema omogucilo je najrazlicitije nacine ishrane, kao i intenzivnije koriscenje hrane. Zahvaljujuci tome oni su se prilagodili na razlicite uslove zivota i evoluirali su u raznim pravcima. Samo kod sisara postoji dijafragma koja se nalazi izmedju grudne i trbusne duplje. Za razliku od ptica, kod sisara postoji levi aortin luk. Eritrociti sisara nemaju jedro, sa izuzetkom familije kamila kod kojih postoje eritrociti sa jedrom. Prisustvo Henlejeve petlje u bubregu, takodje, je karakteristicno samo za sisare. U unutrasnjem uhu sisara postoje tri slusne koscice: Cekic (maleus), nakovanj (incus) i uzengija (stapes), za razliku od amfiba, reptila i ptica gde postoji samo jedna. Sisari imaju veoma razvijene hemisfere velikog mozga i kompleksno ponaπanje. cula sisara su dobro razvijena. Od svih kicmenjaka, sisari imaju najbolje razvijeno culo ukusa.
Celokupna telesna organizacija sisara stoji na visem nivou u odnosu na ostale kicmenjake. Oni su i u pogledu svoga razvica najvise evoluirali. Kod njih se embrion razvija u telu majke. Sisari poseduju sve embrionalne zavoje koji postoje i kod drugih Amniota, ali je kod njih doslo do obrazovanja placente cime je omogucena ishrana na racun tela majke. Sisari su tokom evolucije nastali iz jedne grupe izumrlih gmizavaca. Prvobitni sisari polagali su jaja, kao sto je to i danas slucaj kod "najprimitivnijih" sisara (Monotremata).
Sisari koji se pri kretanju oslanjaju na podlogu celim stopalom nazivaju se plantigradi, kao npr. Ursidae - medvedi, Mustelidae - kune, tvorovi i vidre, Procyonidae - rakuni. Oni koji gaze samo prstima (npr. Felidae - macke) oznaceni su kao digitigradi. Maksimalno izdizanje sake i stopala iznad podloge postoji kod tzv. unguligrada (npr. Equidae - konji).
Classis Mammalia obuhvata tri podklase: Prototheria, Metatheria i Eutheria.
Subclassis Prototheria - obuhvata najstarije sisarske predstavnike koji poticu jos iz mezozoika i imaju mnoge osobine svojih reptilskih predaka. Njihova telesna organizacija je vrlo primitivna, po cemu su i dobile naziv Prototheria ili primitivne zivotinje. Za razliku od svih ostalih sisara ove zivotinje legu jaja, slicna jajima ptica i gmizavaca. Jedini recentni red ove podklase je Monotremata koji je dobio naziv po tome sto se izvodni kanali ekskrecionih i polnih organa izlivaju u zavrsetak creva i zajedno obrazuju kloaku, kroz koju izlaze i jaja zasticena ljuskom (grc. monos - jedan, trema - otvor). zenski polni organi slicni su onima kod ptica - materica i vagina nisu jos odvojene jedna od druge, a samo levi jajnik i levi jajovod dobro su razvijeni i funkcionalni. Mlecne zlezde su vrlo primitivne i bez bradavica. To su, zapravo, jako uvecane, modifikovane znojne zlezde koje svoj gust sekret izlivaju u dlakin mesak. Ove zlezde leze u preponskom delu tela zenke. Telesna temperatura je dosta niska i nije konstantna kao kod ostalih sisara. Ona osciluje u granicama od 26 - 34°C, a za vreme zimskog sna pada znatno nize sto, takodje, potseca na njihove reptilske srodnike.

---------- CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ---------- 

www.maturski.org 

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: [email protected]